Podela imovine posle razvoda često je jedno od najosetljivijih pitanja koje ostaje otvoreno i nakon što brak formalno prestane. Iako mnogi supružnici očekuju da će razvod automatski rešiti i pitanje stana, automobila, ušteđevine i drugih stvari stečenih tokom zajedničkog života, u praksi se upravo oko imovine najčešće pojavljuju najduži i najteži sporovi.
Da bi podela imovine posle razvoda bila pravilno sagledana, najpre je važno razumeti razliku između zajedničke i posebne imovine supružnika. Upravo od te razlike zavisi šta ulazi u deobu, šta ostaje isključivo jednom supružniku i na koji način se uopšte procenjuje ko ima pravo na koji deo imovine.
Ukoliko se posle razvoda u budućnosti pokrene ostavinska rasprava usled smrti razvedenih supružnika, biće vam potreban i advokat za nasledno pravo jer se imovinski i porodični odnosi u praksi prepliću.
Šta je zajednička imovina supružnika
Zajednička imovina supružnika najčešće se vezuje za ono što je stečeno radom tokom trajanja bračne zajednice.
U svakodnevnom govoru često se koristi i izraz bračna tekovina, a suština je da se pod tim pojmom najčešće podrazumeva imovina koja nije nastala kao posebna imovina jednog supružnika, već kao rezultat zajedničkog života, rada i doprinosa tokom braka.
Važno je razumeti da zajednička imovina ne mora da znači da su oba supružnika formalno upisana kao vlasnici.
U praksi je česta situacija da se stan, automobil ili druga vredna imovina vodi samo na jednog supružnika, ali da to ne znači automatski da drugi supružnik nema pravo na udeo u toj imovini.
Kod procene šta je zajednička imovina ne gleda se samo čije ime stoji u ugovoru ili na listu nepokretnosti. Mnogo važnije je kada je imovina stečena, na koji način je stečena i da li je nastala tokom trajanja bračne zajednice.
Šta je posebna imovina supružnika
Posebna imovina supružnika je imovina koja ne ulazi u zajedničku deobu posle razvoda. To je najčešće imovina koju je jedan supružnik imao pre zaključenja braka, kao i imovina koju je tokom braka stekao po osnovu koji se ne smatra zajedničkim sticanjem.
U praksi se kao posebna imovina najčešće pojavljuju:
- imovina stečena pre braka
- nasleđe
- pokloni
- određena prava koja su strogo vezana za jedno lice
- druga imovina koja po svojoj prirodi ili osnovu sticanja ne ulazi u zajedničku imovinu
Međutim, upravo ovde nastaju brojni sporovi. Nije retko da jedan supružnik tvrdi da je nešto njegova posebna imovina, dok drugi tvrdi da je u tu imovinu ulagano tokom braka i da zato postoji osnov za drugačije pravno sagledavanje. Zbog toga razlika između zajedničke i posebne imovine nije uvek jednostavna kao što deluje na prvi pogled.
Kako se utvrđuje šta ulazi u deobu posle razvoda
Da bi se utvrdilo šta ulazi u deobu, najpre se mora sagledati poreklo konkretne imovine. U praksi se najčešće postavljaju sledeća pitanja:
- kada je imovina stečena
- da li je stečena tokom trajanja braka
- da li je stečena radom
- da li je jedan supružnik imao posebna sredstva
- da li je jedan supružnik ulagao u posebnu imovinu drugog
- da li postoji dokumentacija koja potvrđuje poreklo sredstava
Upravo ova pitanja određuju da li će se nešto smatrati zajedničkom imovinom supružnika ili posebnom imovinom jednog od njih.
Zato se podela imovine posle razvoda ne rešava samo opštim utiskom o tome ko je više doprineo ili ko je formalno upisan kao vlasnik, već kroz pažljivo sagledavanje konkretnih činjenica i dokaza.
Stan kupljen tokom braka, kredit i druga česta pitanja
Najčešći sporovi posle razvoda nastaju upravo oko nepokretnosti i većih finansijskih obaveza. U praksi se redovno pojavljuju pitanja kao što su:
- da li se stan kupljen tokom braka smatra zajedničkom imovinom
- kako se deli stan ako je kupljen na kredit
- šta ako je kredit otplaćivao pretežno jedan supružnik
- da li automobil kupljen tokom braka ulazi u zajedničku imovinu
- kako se tretira ušteđevina
- da li firma ili poslovni udeli mogu biti predmet deobe
- kako se vrednuju ulaganja u renoviranje ili adaptaciju
Kod stana kupljenog tokom braka često postoji zabluda da je dovoljno pogledati na koga glasi ugovor ili ko je podigao kredit.
U stvarnosti, pitanje je obično složenije. Važno je da li je stan stečen tokom trajanja bračne zajednice, kako je finansiran, da li su sredstva bila zajednička i kakav je bio doprinos svakog supružnika.
Kod kredita se dodatno otvara pitanje ne samo vlasništva nad imovinom, već i raspodele obaveza. Zbog toga podela imovine posle razvoda često zahteva da se zajedno sagledaju i imovina i dugovi.
Sporazumna podela imovine posle razvoda
Kada među bivšim supružnicima postoji mogućnost dogovora, sporazumna podela imovine je gotovo uvek jednostavniji i manje opterećujući put. Dogovor može pomoći da se izbegnu duži sporovi, veći troškovi i dodatno pogoršanje odnosa.
Sporazumna podela imovine posle razvoda najčešće je moguća kada supružnici:
- imaju jasan pregled imovine
- nemaju spor oko toga šta ulazi u zajedničku imovinu
- žele da izbegnu sudski postupak
- mogu da se dogovore o vrednosti i podeli pojedinih stvari
Dogovor je naročito važan kada postoji stan, kredit ili druga imovina oko koje obe strane žele da zadrže što više kontrole nad načinom podele. Kada je sporazum moguć, često je to najracionalnije rešenje.
Sudska podela imovine posle razvoda
Kada dogovor nije moguć, podela imovine posle razvoda prelazi u spor koji se rešava sudskim putem. To se najčešće dešava kada bivši supružnici ne mogu da se saglase:
- šta je zajednička imovina
- šta je posebna imovina
- koliki je udeo svakog supružnika
- kako treba da se podele pojedine stvari ili prava
- kako se tretiraju ulaganja i obaveze
Sudska podela imovine posle razvoda često je dugotrajnija i zahtevnija od onoga što ljudi očekuju. Naročito kada postoji više različitih oblika imovine ili kada je potrebno dokazivati poreklo novca, način sticanja i doprinos svakog supružnika.
Kako se dokazuje doprinos supružnika
Jedna od najčešćih zabluda jeste da se doprinos supružnika meri samo visinom plate ili novcem koji je neko direktno uneo u kupovinu imovine. U porodičnim odnosima doprinos može imati mnogo širi smisao.
U praksi se doprinos može posmatrati kroz:
- zaradu i direktna novčana ulaganja
- vođenje domaćinstva
- brigu o deci
- podršku drugom supružniku u radu i poslovanju
- organizaciju porodičnog života
- druga stvarna ulaganja i angažovanje tokom trajanja braka
Zato nije ispravno automatski zaključiti da veća plata jednog supružnika uvek znači i isključivo pravo na veću imovinu. Svaki slučaj traži pažljivo sagledavanje celokupnog doprinosa.
Da li bračni ugovor menja pravila podele imovine
Bračni ugovor može imati veliki značaj kada je u pitanju podela imovine posle razvoda.
Njime supružnici mogu unapred urediti svoje imovinske odnose i na drugačiji način postaviti pravila koja bi se inače primenjivala po opštim pravilima.
To znači da u pojedinim slučajevima pitanje zajedničke i posebne imovine ne treba posmatrati bez provere da li postoji bračni ugovor i kakva su njegova dejstva. Kada takav ugovor postoji, on može bitno uticati na način na koji će se imovina kasnije posmatrati i deliti.
Najčešće greške posle razvoda kada je u pitanju imovina
Postoji nekoliko grešaka koje se u praksi veoma često ponavljaju.
Prva greška je pretpostavka da je sve što glasi na ime jednog supružnika automatski i njegova posebna imovina. To nije uvek tačno.
Druga greška je mešanje posebne imovine i zajedničkih ulaganja. Nije retko da je jedna stvar formalno posebna imovina, ali da su tokom braka u nju ulagali oba supružnika.
Treća greška je odlaganje rešavanja deobe imovine. Kada se ovo pitanje ostavi po strani, kasnije dokazivanje često postaje teže.
Četvrta greška je ulazak u spor bez dokumentacije. Kod deobe imovine veoma su važni ugovori, dokazi o kupovini, podaci o kreditu, izvodima i drugim relevantnim činjenicama.
Peta greška je uverenje da se sva pitanja oko imovine rešavaju automatski samim razvodom. U praksi to često nije slučaj, naročito kada postoji spor između bivših supružnika.
Kada je važno potražiti pravnu pomoć
Pravna pomoć je posebno važna kada među bivšim supružnicima postoji spor oko toga šta je zajednička, a šta posebna imovina, kada postoji stan kupljen tokom braka, kredit, ulaganja u imovinu drugog supružnika ili kada nije moguće postići sporazum.
Važno je na vreme sagledati pravni položaj, prikupiti dokumentaciju i proceniti da li je realno postići dogovor ili je potrebno spremati se za sudsku deobu imovine.
Što se ranije situacija pravilno proceni, veće su šanse da se izbegnu dodatni problemi i pogrešni koraci.
Zaključak
Podela imovine posle razvoda nije samo tehničko pitanje podele stvari, već ozbiljno pravno pitanje koje može imati dugoročne posledice po obe strane.
Najvažnije je pravilno utvrditi šta predstavlja zajedničku imovinu supružnika, šta je posebna imovina i kako se dokazuje doprinos u sticanju imovine tokom trajanja braka.
Kada je moguć sporazum, on je najčešće jednostavniji i racionalniji put. Kada sporazum nije moguć, važno je da se cela situacija sagleda pažljivo, sa jasnim uvidom u dokumentaciju, poreklo imovine i prava svakog supružnika.