Polazak deteta u vrtić menja mnogo više od mesta na kojem dete provodi deo dana. Za porodice sa decom, menja se čitava svakodnevica. Menja se detetov ritam, način odvajanja i svakodnevno funkcionisanje. Zanimljivo je da neka deca prve dane prođu mirno, a tek kasnije počnu da protestuju. To roditelje često iznenadi.
Razlog je jednostavan – detetu ponekad treba vreme da shvati da nova rutina nije privremena. Zato se promene mogu pojaviti tek posle nekoliko dana. Mogu se javiti umor, drugačiji san ili veća potreba za blizinom. To ne mora odmah da znači problem. Mnogo je važnije pratiti kako se dete ponaša tokom vremena.
Kako pripremiti dete za vrtić pre prvog dana?
Najbolja priprema počinje pre prvog jutra u vrtiću. Detetu unapred objasnite gde će ići i ko će biti tamo. Recite mu i kada ćete doći po njega. Koristite kratke, konkretne rečenice. Malo dete ne razume dobro vreme na satu, ali razume događaje. Zato je „dolazim posle ručka“ mnogo jasnije od „dolazim u dva“. Ako možete, prošetajte do vrtića nekoliko dana ranije. Poznat prostor obično deluje manje nepredvidivo.
Možete i kod kuće da odigrate „dan u vrtiću“.
Takvo učenje kroz igru pomaže detetu da stekne jednostavnu sliku onoga što ga čeka. Nema potrebe da do tada sve radi samo. Ne postoji medicinska lista veština koje dete mora da savlada pre vrtića. Samostalnost se razvija različitim tempom. Pre prvog dana proverite praktične stvari:
- da li vrtić prihvata dete sa pelenama;
- šta treba spakovati od rezervne odeće;
- da li je dozvoljen predmet utehe;
- da li ustanova traži još neku posebnu opremu.
Zašto se promene ponašanja često prvo primete kod kuće?
Vrtić zahteva mnogo više mentalnog rada nego što spolja izgleda. Dete mora da prati šta se dešava oko njega. Dok traje prva nedelja u vrtiću, dete uči kako funkcioniše grupa i kako da reaguje bez neposredne pomoći roditelja. Istovremeno pokušava da reguliše svoje emocije. Sve to troši energiju. Zato dete kod kuće može biti plačljivije ili osetljivije. Nekad lakše plane. Nekad samo želi više blizine.
U pozadini radi i prirodni sistem za odgovor na stres. Jedan njegov deo naziva se osovina hipotalamus–hipofiza–nadbubrežna žlezda. Zvuči komplikovano, ali ideja je jednostavna. Mozak procenjuje novu situaciju i šalje telu signal da se prilagodi. Tada se menja i lučenje kortizola, hormona koji učestvuje u odgovoru na stres. To nije isto što i „štetan stres“. Kortizol je normalan deo prilagođavanja. Važnije je koliko reakcija traje, koliko je jaka i da li dete može normalno da funkcioniše.
Kako se menjaju san i dnevni biološki ritam?
San se često promeni među prvim stvarima. Razlog je jednostavan: novi raspored menja vreme buđenja. Menja se i količina aktivnosti tokom dana. Ako ranije ustaju, a odlaze na spavanje kao pre, brzo se stvara manjak sna pa deca mogu postati umorna i razdražljiva. To nije mala stvar. Deci uzrasta od 3 do 5 godina potrebno je oko 10 do 13 sati sna tokom 24 sata, računajući i dnevno spavanje. Zato novu rutinu treba uvoditi postepeno. Raniji odlazak u krevet može mnogo pomoći. Koristan je i mirniji završetak dana.
Tu je i drugi faktor. Separaciona anksioznost, odnosno nelagoda zbog odvajanja, može se pojaviti i uveče. Dete koje je tokom dana bilo odvojeno od Vas može noću tražiti više blizine. Neka deca se češće bude. Druga teže zaspe. Dnevno spavanje u vrtiću takođe može biti izazov. Novi prostor i drugačiji uslovi menjaju naviku na koju je dete naviklo. Da li morate odmah da brinete ako tamo ne spava? Ne. Ako problem postane dugotrajan i dete je stalno iscrpljeno, tada vredi razgovarati sa pedijatrom.
Nova rutina i odvajanje mogu privremeno promeniti detetov san.
Zašto dete plače pri rastanku i šta se tada dešava?
Plač pri rastanku može izgledati dramatično, ali često ima sasvim normalnu razvojnu osnovu. Malo dete razume da roditelj odlazi, ali još uči da podnese odsustvo. Tada se aktivira sistem vezivanja. To je prirodni mehanizam koji dete podstiče da traži blizinu osobe uz koju se oseća sigurno. Zato može plakati ili pružati ruke prema Vama. Neka deca pokušavaju i da krenu za roditeljem.
Šta tada najviše pomaže? Kratak i predvidiv rastanak. Recite da odlazite, kada se vraćate i potom zaista otiđite. Ne nestajte krišom. To može pojačati neizvesnost. Takođe, nemojte se vraćati više puta nakon pozdrava. Time poruka postaje nejasna. Dete vremenom uči obrazac: Vi odlazite, ali se vraćate. Upravo taj ponovljeni obrazac gradi osećaj sigurnosti. Ako vrtić dozvoljava omiljenu igračku ili drugi predmet utehe, i to nekada može pomoći.
Koliko traje adaptacija i šta se smatra dobrim napretkom?
Ne postoji tačan broj dana posle kojeg dete „mora“ da se navikne. Kod nekoga se promene vide za nekoliko dana. Drugom detetu trebaju nedelje. Na tok mogu uticati uzrast i temperament. Važno je i da li se dete ranije odvajalo od roditelja. Kvalitet odnosa sa vaspitačem takođe ima značaj. Zato kalendar nije najbolji pokazatelj.
Mnogo je korisnije pratiti funkciju. Dobri znaci su, na primer:
- dete se posle rastanka brže smiruje;
- prihvata utehu vaspitača;
- uključuje se u igru;
- pokazuje interesovanje za ono što se dešava oko njega.
Ipak, napredak nije pravolinijski. Može doći nekoliko mirnih dana, pa jedno teško jutro. Ponekad dete u početku ide bez problema, a tek kasnije počne da protestuje. Zašto? Prvih dana sve je novo. Tek kada shvati da će se odvajanje ponavljati, reakcija može postati jača. Zato pojedinačan dan ne govori mnogo. Obrazac kroz vreme govori više.
Zašto deca u vrtiću češće dobijaju respiratorne infekcije?
Ulazak u kolektiv znači mnogo više bliskih kontakata. Mala deca često dodiruju iste igračke i površine. Takođe često dodiruju lice rukama. Uz to, higijenske navike još nisu potpuno razvijene. Zbog toga se virusi i drugi uzročnici lakše šire. Posebno su česte respiratorne infekcije. Česte su i stomačne infekcije.
Prvih meseci broj prehlada može porasti, a kasnije se obično smanjuje. Ipak, to ne znači da dete „treba“ da se razboli kako bi izgradilo imunitet. To je česta zabluda. Prevencija i dalje ima smisla. Redovno pranje ruku može smanjiti prenos infekcija. Pomaže i provetravanje prostorija. Vakcinacija dodatno smanjuje rizik od pojedinih bolesti. Bolest može i da poremeti adaptaciju. Posle nekoliko dana kod kuće dete može ponovo teže da se odvaja. Isto se ponekad događa posle porodičnog odmora ili dužeg vikenda. To ne znači da je sav prethodni napredak nestao.
Polazak deteta u vrtić povećava broj bliskih kontakata i olakšava širenje infekcija.
Kako promena utiče na roditelje i odnos sa detetom?
Ni roditelji nisu pošteđeni prilagođavanja. Mogu se javiti krivica ili zabrinutost. Nekad se pojavi i sumnja da li je trenutak pravi. To je očekivano. Važno je, međutim, da Vaše ponašanje pred detetom ostane stabilno i predvidivo. Dete veoma dobro primećuje ton glasa. Primećuje i izraz lica i način na koji se opraštate.
To ne znači da morate da glumite da Vam je sve lako. Dovoljno je da budete mirni i jasni. Posle vrtića ne morate odmah tražiti detaljan izveštaj. Neka deca prvo žele tišinu. Druga žele nešto da pojedu ili da budu uz roditelja. Tek kasnije počinju da pričaju. Korisno je i da redovno razgovarate sa vaspitačem. Vi vidite dete pre i posle vrtića. Vaspitač vidi šta se dešava tokom dana. Tek kada spojite te dve slike, dobijate realniju procenu.
Kada reakcija više nije samo uobičajena adaptacija?
Pitanje koje roditelji često postavljaju glasi: kada treba potražiti pomoć? Nije presudan samo plač. Važnije je koliko dugo traje i koliko je intenzivan. Još važnije je da li remeti svakodnevni život. Ako se dete posle rastanka smiri i nastavi da se igra, to je jedan obrazac. Sasvim je drugačije ako ostaje snažno uznemireno satima.
Dodatnu pažnju zaslužuju situacije kada:
- problemi sa snom traju duže vreme;
- apetit primetno opadne i ne vraća se;
- dete se izraženo povlači ili stalno odbija odvajanje;
- često prijavljuje glavobolju ili bolove u stomaku;
- prestane da koristi veštine koje je ranije stabilno imalo.
Telesne tegobe uvek prvo treba medicinski proceniti. Ako problemi traju nedeljama ili se pojačavaju, razgovarajte sa pedijatrom. Po potrebi se uključuje dečji psiholog ili dečji psihijatar.
Kako najbezbednije olakšati prve nedelje?
Polazak deteta u vrtić menja više stvari odjednom. Menja se dnevni ritam. Menja se način odvajanja od roditelja. Dete istovremeno ulazi u novo socijalno okruženje. Uz to, raste izloženost infekcijama. Zato prve nedelje mogu biti zahtevne čak i kada sve ide dobro.
Najvažnije je da detetu pružite predvidivost. Kratki rastanci pomažu. Jasna rutina takođe. Važan je i miran odnos sa odraslima koji brinu o detetu. Ne merite prilagođavanje samo brojem suza. Gledajte kako dete funkcioniše tokom celog dana. Obratite pažnju na igru, san i apetit. Važno je i koliko brzo uspeva da se smiri. Ako se teškoće smanjuju, to je dobar znak. Ako traju, pojačavaju se ili remete svakodnevni život, uključite pedijatra. To je najvažnija poruka koju treba poneti.
Polazak deteta u vrtić menja san, ponašanje, imunitet i rutinu cele porodice. Saznajte šta je normalno tokom adaptacije i kako da prve nedelje prođu lakše.